Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zalihe i vidovi zalihe (Makedonski)". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Voved

Pod poimot zaliha se podrazbira koli~estvoto na materijalna vrednost so koja raspolaga soodvetno pretprijatie vo opredelen vremenski period, so cel da se usoglasat ponudata i pobaruva~kata vo vreme i prostor. Koga se postavuva pra{aweto od {to zavisi goleminata na zalihite vo trgovskoto pretprijatie, kako osnovni faktori mo`e da se istaknat: {irinata i dlabo~inata na asortimanot i koli~estvoto na stokata spored stokovite pozicii. No, taka nabquduvano se dobiva pretstava samo za stati~nite elementi na kategorijata zalihi, dodeka nejzini dinami~ni elementi pretstavuvaat problematikata na brzinata na obrtot na zalihite, odnosno vlo`enite finansiski sredstva vo niv, kako i pra{aweto na oscilacija na prometot i rokovite na isporaka. Imeno, ovie oscilacii deluvaat vo nasoka na zgolemuvawe na vkupnite zalihi, pred se, poradi potrebite za zgolemuvawe na rezervnite zalihi. Vo ekonomskata literatura, koga stanuva zbor za zalihite, se upotrebuvaat termini ~esto so razli~na sodr`ina, kako {to se: minimalni zalihi, rezervni (za{titni) zalihi, optimalni zalihi, maksimalni i prose~ni zalihi.

Vidovi zalihi

a) Minimalni zalihi

Vo ekonomskata literatura preovladuva edinstvenoto mislewe deka t.n. minimalni zalhi pretstavuvaat opredelen minimum. Koga stanuva zbor za minimalni zalihi, bi trebalo da se dade odgovor na pra{aweto - Kolku dolgo treba "da traat" takvite minimalni zalihi? Odgovorot na ova pra{awe ne e ednostaven, bidej}i vo osnova zavisi od dve promenlivi golemini: vremeto na povtorna nabavka na stoka i promenite vo dvi`eweto na prometot, potro{uva~kata i potrebite. Voobi~aeno, minimalnite zalihi (ZM) se presmetuvaat na sledniov na~in:

ZM = P x V

ZM - minimalni zalihi

P - prose~na dnevna proda`ba

V - rok na isporaka

Opredelena modifikacija na navedenata formula dava

K.Oberparlaiter, koj posebno se obiduva da go izrazi faktorot rizik. Spored ovoj avtor, kaj proizvodite kaj koi ne doa|a do golemi promeni vo pobaruva~kata (prometot) vo trgovijata, minimalnite zalihi (Lh) se izrazuvaat kako:

Lh = Tu (i + m)

Lh - minimalni zalihi

Tu - dneven promet

M - faktor na manipulacija-vreme potrebno za stokovna manipulacija (privremeno skladirawe, prepakuvawe vo mali koli~estva i sl.)

i - faktor na rizik svrzan so dobavuva~ite i transportot (neredovnost vo po{tenskiot soobra}aj, vremeto na isporaka, vremeto na traewe na transportot i sl.)

Ako minimalnite zalihi se razgleduvaat kako dinami~en faktor, od vremenski aspekt e o~igledno deka nivnoto odr`uvawe na opredeleno nivo bara promeni vo koli~estvoto na nabavkata, ne samo od aspekt na vremeto potrebno za povtorna nabavka, tuku i od aspekt na odlivot na stokata vo soglasnost so promenite koi nastanuvaat vo prometot. Od toa proizleguva deka vo pomalku ili vo pove}e voobi~aenoto koli~estvo na nabavka (minimalni zalihi), le`i obezbeduvaweto od voobi~aenite oscilacii ili zastoi vo povtornata nabavka.

b) Rezervni zalihi

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]